Scenski spektakl u kome učestvuju umetnici, ansambli i institucije iz romske zajednice Evrope i Indije.

Romi su iz svoje postojbine, Radžastana, doneli i bogatu usmenu tradiciju, hronike, bajke i pripovetke. Za savremene muzičare Ivu Bitovu i umetnički duo Dejmijen i Delejni Le Ba, to je susret sa mestom rođenja romskog naroda i sopstvenim tradicionalnim nasleđem. Ovo „putovanje u nepoznato“ zato je za njih putovanje u susret najdubljim korenima sopstvenog postojanja.

„I EXIST – to Rajasthan“ (Ja postojim – u Radžastan) je pripovest o opstanku – o velikoj snazi koja je narode Roma i Sinti vekovima održala nasuprot  mnogim i stalnim neprijateljstvima, pa i genocidu Trećeg rajha. Pred vama je veče savremene i tradicionalne muzike Indije, uz video-zapise i odlomke intervjua sa zajedničkog putovanja u Indiju, uz eklektičke kostime i scenski dekor koji su kreirali Dejmijen i Delejni Le Ba. Čućete neverovatno izvođenje Ive Bitove i izuzetan ansambl za tradicionalnu muziku Indije.

Orkestarski muzičari iz Nemačke (Drezdenski simfoničari) i bivše jugoslavije (Orkestar bez granica), zajedno sa uglednim institucijama za kulturu iz raznih delova Evrope i Indije, ostvaruju program „I EXIST – to Rajasthan“ i kao istraživanje vlastitog koncepta pripadnosti nekoj kulturi, kao traganje koji će se odraziti i na celokupnu produkciju.

Ovaj projekat treba da  uputi i ohrabri sve generacije slušalaca, i mlade i stare, a iz krajeva, zajednica i zemalja u kojima se realizuje, da nezavisno i slobodno razmišljaju o ovakvoj perspektivi pristupa ljudima koji dolaze iz drugih i drugačijih tradicija i kultura.

 

Mark Sinan je gitarista i kompozitor čija se interesovanja kreću od umetničke i improvizovane muzike – do džeza i tradicionalne muzike. Naastupao je, kao solista ili u kamernim ansamblima, na mnogim uglednim festivalima (Festival Šlezvig-Holštajn, Istambulski festival, Berlinske svečanosti…) i sa cenjenim muzičarima (Jerg Vidman, Burhan Očal, Kajan Kalhor). Sa svojim ansamblom, Marc Sinan Company, ostvario je nekoliko izuzetnih projekata u savremenom interkulturnom i multimedijskom kontekstu i za njih dobio značajne međunarodne nagrade kao vrhunski promoter povezivanja i prožimanja kultunih i umetničkih tradicija raznih evropskih i azijskih naroda.

 

Iva Bitova je razvila vlastiti neponovljivi izraz svojim glasom i svojom violinom. Na marginama džeza i etničke muzike, moravskog folklora i klasične pozicije kantautora, sarađivala je sa mnogim cenjenim umetnicima među kojima su i Fred Firt, Tom Kora, Kris Katelr i „Kronos“ kvartet. Kaže: „Violina je ogledalo u kome se ogledaju moji snovi i mašta. Verujem da je u osnovi mog izvođaštva rezonanca između vibracija moje violine i mog glasa“.

 

Papamir, Dajam Kan i Radžu Bopa pripadaju zajednici Manganijar, muslimanskoj kasti poznatoj po muzikalnosti koja od davnina do danas svira na dvoru radžastanskih vladara. Ova zajednica profesionalsnih muzičara u službi je bogatih patrona koji za njihove usluge plaćaju novcem ili robom, što je tradicija duga vekovima.

Papamir se od najranijeg detinjstva bavi muzikom. Svira tradicionalni bubanj – dholak i cenjen je kao jedan od najvećih umetnika kako u svojoj zajednici, tako i širom sveta, pa često nastupa u kamernim kombinacijama sa drugim umetnicima etničke i improvizovane muzike .

Otac Dajama Kana je čuveni pevač i svirač na tradicionalnom žičanom  instrumentu kamayacha. Uz oca, Dajam Kan je od detinjstva nastupao u kućama pokrovitelja njihove umetnosti. Danas on peva i svira harmonijum, a na repretoaru ima i retko izvođene pesme Sufija.

Izraz „bhopa-bhopi“ ne označava samo sveštenika/sveštenicu, već ima i druge konotacije. Dok su neke bope vezane za hramove, mnoge druge su izabrale nomadski život. Radžu Bopa je lutalica i potiče iz porodice tradicionalnih muzičara Bopa koji vode poreklo iz sela Radžaldesar iz Radžastana. Najviše su cenjene njene recitacije balada iz narodne ’kuvarice’ „Pabudži“ koje je naučila od svoje majke, a izvodi i mnoge druge napeve i duhovne-žrtvene pesme.

 

Drezdenski simfoničari su jedan od vodećih simfonijskih orkestara specijalizovanih za savremenu muziku. Dobitni su velikog broja nagrada među kojima su i specijalna nagrada UNESCO-a i „ECHO-klassik“. Ovaj ansambl je laboratorija za multimedijalne projekte, čineći da „zvuci budu vidljivi, a boje čujne“. Njihovi nastupi su uvek posebni: umesto da sede na podijumu, muzičari se razmeštaju po balkonima industrijalizovanih blokovskih naselja (Hochhaussinfonie), ili je dirigent,umesto da stoji ispred muzičara, slikan i prenosi se u živom nastupu kao hologram iz nekog drugog sveta (Erster Ferndirigat der Welt), a često organizuju i nastupe gde se njihov koncert prenosi i putem ogromnih ekrana.

Drezdenski simfoničari su već sarađivali sa Orkestrom bez granica u više zajedničkih projekata, a nedavno, 2015/16 godine na „Aghet-u“, nemačko-tursko-jermenskom koncertu koji je imao spektakularan uspeh.

 

Orkestar bez granica (No Borders Orchestra) sačinjavaju mladi umetnici koji potiču iz svih država koje su nastale nakon raspada Jugoslavije, kao simbol saradnje i pomirenja.